Kako da znate da ste pronašli psihoterapeuta koji vam odgovara

Prvi susret sa psihoterapeutom retko liči na filmsku scenu u kojoj odmah znate da ste „na pravom mestu“. Možete biti napeti, govoriti nepovezano ili se tek kasnije setiti onoga što ste želeli da kažete. Verovatno nećete znati ni odakle da počnete, šta prvo da kažete.

Zato dobar izbor ne merite samo trenutnim olakšanjem. Važnije je da li se osećate dovoljno bezbedno da budete iskreni, da li razumete kako ćete raditi i da li terapeut prema vama pokazuje poštovanje, stručnost i radoznalost bez osuđivanja.

Prvi utisak je važan, ali nije konačna presuda

Toplina, smiren glas i prijatan prostor mogu pomoći, ali sami po sebi ne govore da je terapeut stručan niti da će vam njegov način rada odgovarati. Obratite pažnju na ono što se dešava u razgovoru: da li vas sluša bez preuranjenih zaključaka, proverava da li vas je dobro razumeo i ostavlja prostor da ispravite njegovu pretpostavku.

Kada odlučite da napravite prvi korak ka psihoterapiji, nemojte imati osećaj da morate ostati kod prve osobe koju upoznate. Posmatrajte prve susrete kao priliku da proverite da li vam terapeut odgovara i da li se uz njega osećate dovoljno sigurno da govorite otvoreno.

Poverenje može da se gradi postepeno, ali poštovanje, pažnja, jasne granice i mogućnost da iznesete svoje nedoumice treba da postoje od samog početka. Ako se ne osećate prijatno, možete to reći terapeutu ili potražiti drugu osobu.

Prvo proverite ko sedi preko puta vas

Pre nego što procenite ličnu „hemiju“, proverite:

Registar Saveza društava psihoterapeuta Srbije sadrži aktivne članove sa Nacionalnim sertifikatom za psihoterapiju. Terapeut koji radi pod supervizijom nije nužno lošiji izbor, ali mora jasno reći da je pod supervizijom, kom pravcu pripada i ko mu je supervizor, kako nalažu smernice Saveza.

Pitajte i da li ima iskustva sa problemom zbog kojeg dolazite. Nekome je potreban rad na traumi ili depresiji, drugome na odnosima, a nekome pomoć zbog stresa i blokade u važnoj situaciji.

Što je problem specifičniji, to je važnije da terapeut ume da objasni zašto je njegov pristup primeren baš toj teškoći i gde su granice njegove stručnosti, relevantnog praktičnog iskustva i profesionalne odgovornosti.

Dobar terapijski odnos ima tri jednostavna sastojka

Terapijski savez nije isto što i dopadanje. On podrazumeva da između vas postoji dovoljno poverenja, da se slažete oko ciljeva i da razumete šta radite da biste do njih stigli. Možete ceniti terapeuta, a ipak ne znati čemu razgovori vode.

Možete dobiti dobar savet, a ne osećati da smete da kažete kada vam nešto ne prija. U oba slučaja odnos je nepotpun.

Dobar terapeut povremeno proverava kako doživljavate proces, poziva vas da kažete šta vam nedostaje i ne pretpostavlja da vaše ćutanje nužno znači saglasnost.

Meta-analiza 295 nezavisnih studija sa više od 30.000 klijenata utvrdila je doslednu pozitivnu povezanost kvaliteta terapijskog saveza i ishoda psihoterapije, kroz različite pristupe i rad uživo ili preko interneta (Journal of Counseling Psychology, 2018).

Pitanja koja smete da postavite već na početku

Terapeut ne mora da vam održi predavanje o svakoj školi psihoterapije, ali bi trebalo da odgovori jasno, bez odbrambenosti i skrivanja iza stručnih izraza.

Američki Nacionalni institut za mentalno zdravlje preporučuje da se unapred razgovara o kvalifikacijama, pristupu, ciljevima, proceni napretka i poverljivosti.

Za prvi susret možete pripremiti nekoliko konkretnih pitanja:

Jasan odgovor ne garantuje uspeh, ali pokazuje da terapeut razume odgovornost koju preuzima i da vas vidi kao osobu koja aktivno učestvuje u procesu, a ne kao pasivnog primaoca unapred pripremljenih, gotovih i univerzalnih saveta.

Nelagodnost nije isto što i osećaj ugroženosti

Dobra terapija nije uvek prijatna. Razgovor o gubitku, stidu, besu ili starim obrascima može vas uznemiriti, pa čak i privremeno pojačati umor posle seanse.

Razlika je u tome što korisna nelagodnost ima smisao, tempo i osećaj da niste ostavljeni sami sa onim što je otvoreno.

Sledeće poređenje može pomoći kada niste sigurni šta osećate:

Težina teme može biti deo procesa. Strah od osobe koja vodi proces ne bi trebalo da bude.

Napredak se ne meri samo time da li vam je odmah lakše

Psihoterapija nije usluga koja može pošteno da obeća tačan datum oporavka. Napredak ponekad prvo izgleda kao jasnije prepoznavanje problema, pa tek onda kao promena.

Možda ćete ranije primetiti da ulazite u poznatu svađu, lakše imenovati osećanje, postaviti granicu ili se brže vratiti u ravnotežu posle teškog dana.

Važno je da terapeut ume da poveže razgovore sa ciljevima i da zajedno povremeno procenite šta se menja. Ako se mesecima vrtite oko istih tema bez novog razumevanja, korisne vežbe ili dogovora o pravcu rada, recite to otvoreno.

Dobar odgovor nije obećanje da „samo treba još vremena“, već razgovor o tome šta ne funkcioniše, da li treba promeniti pristup ili uključiti drugog stručnjaka, uključujući psihijatra ili lekara kada intenzitet ili priroda simptoma to zahtevaju.

Terapeut koji vam odgovara ume da čuje i neslaganje

Jedan od najpouzdanijih testova odnosa jeste trenutak kada kažete da vas je nešto povredilo, zbunilo ili naljutilo. Terapeut ne mora odmah da se složi sa svakim vašim tumačenjem, ali treba da ga shvati ozbiljno.

Može pitati šta ste čuli, objasniti svoju nameru i, kada je pogrešio, priznati grešku bez prebacivanja odgovornosti na vas. Terapija u kojoj morate da štitite terapeuta od sopstvenih osećanja brzo postaje još jedan odnos u kojem se prilagođavate na svoju štetu. Obratite pažnju i na to da li se vaše iskustvo menja nakon razgovora o problemu.

Nesporazumi se mogu dogoditi i u dobrom terapijskom odnosu. Presudno je da li se o njima može govoriti i da li popravka donosi više poverenja, jasnije granice i bolju saradnju.

Crvene zastavice ne treba objašnjavati umesto terapeuta

Prekinite i potražite drugo mišljenje ako terapeut:

• obećava sigurno izlečenje,
• ponižava vas,
• nameće politička ili verska uverenja,
• traži tajnost o načinu rada,
• ulazi u romantičan ili seksualan odnos,
• pozajmljuje novac
• ili vas odvraća od potrebne medicinske pomoći.

Problem su i nejasne cene, stalno pomeranje termina bez dogovora, deljenje tuđih poverljivih priča i kontakt koji prelazi prethodno dogovorene granice.

Etički kodeks Saveza društava psihoterapeuta Srbije postoji upravo radi zaštite klijenata i postavljanja profesionalnih standarda.

Kada ostati, a kada mirno potražiti nekog drugog

Posle nekoliko susreta postavite sebi četiri pitanja:

Ako su odgovori uglavnom potvrdni, odnos vredi dalje graditi čak i kada je rad zahtevan.

Ako nisu, prvo iznesite sumnju na seansi. Reakcija terapeuta često će vam dati jasniji odgovor od početnog utiska. Promena terapeuta nije neuspeh niti uvreda; nekada je to najodgovornija odluka.

Kod neposredne opasnosti od samopovređivanja, nasilja ili gubitka kontrole ne čeka se naredna seansa, već se odmah poziva Hitna pomoć na 194 ili jedinstveni broj 112, prema zvaničnim brojevima hitnih službi u Srbiji.

Za kraj

Kad bih morala da sažmem dobar izbor u jednu rečenicu, rekla bih: pravi terapeut nije onaj pred kojim uvek izgledate sabrano, već onaj uz koga smete da budete iskreni i pritom ostanete poštovani.

Dajte odnosu razumnu priliku, ali ne ignorišite sopstveni osećaj granice. Stručnost, jasnoća i poverenje ne moraju se pojaviti savršeno već na prvom susretu, ali bi iz seanse u seansu trebalo da postaju vidljiviji, a ne sve nejasniji.

Često postavljana pitanja