Не знам кад сам рођен. Не сећам се. Не могу досегнути ту тачку кад сам постао део овог света. Kао и смрти што се нећу сећати. Да ли то Бог љубоморно за себе чува доживљај рођења и смрти? На кога Он да буде љубоморан? И како он то може знати ако је вечан, нерођен и бесмртан. Да ли је било блештаво светло, излазак из таме на светло, да ли је болео први удисај толико да сам морао заплакати? Хоће ли болети кад одлазим? Дивно би било рађати се и одлазити са света са осмехом. Некад сам као дете жалио што не могу бити бесмртан. Језа ми је дуго ноћима пролазила телом и нисам могао спавати размишљајући о томе, колико дивних и чудесних ствари ће се после мене десити а које ја нећу знати. О томе како ће неко за мном туговати, а ја сам унапред туговао што не могу њихову тугу ублажити. Знам да је свет постојао пре мене, сви су се учитељи потрудили да ми објасне колико сам мали делић у бескрају, и кад данас погледам у бескрај идем све даље и даље и...

www.rts.rspalo.gr   ·   pre 2 Meseci 9 dana  ·